|
| 03. Jul, 2025 |
  |
Temperatura u centru Londona dostigla je 34,7 stepeni i označila najtopliji dan u Velikoj Britaniji ove godine, saopštila je britanska meteorološka služba Met kancelarija, koja za ekstremnu vrućinu krivi ljudske aktivnosti i globalno zagrevanje.
Iako nije sprovela zvaničnu analizu uzroka toplih talasa u junu, naučnik Ejmi Doerti iz Met kancelarije izjavila je:
„Iako nismo sproveli formalne studije o uzrocima dva toplotna talasa u junu 2025, prethodna istraživanja pokazuju da je gotovo sigurno da ljudski uticaj povećava verovatnoću i intenzitet ovakvih ekstremnih toplotnih događaja.”
Met kancelarija podseća na prethodne slučajeve, kao što su leto 2018. i jul 2022, kada su već utvrdili jasnu vezu između ljudskog faktora i temperaturnih ekstrema.
Vanredno stanje na putevima
Zbog vrućine, asfalt je počeo da se topi, pa su kamioni za posipanje soli i šljunka morali da intervenišu, iako nije zima.
Odeljenje za saobraćaj u Centralnom Bedfordširu objasnilo je:
„Kada temperatura asfaltne podloge poraste, asfalt može da omekša i ošteti se. Zato posipamo fini sloj drobljenog kamena — da zaštitimo puteve i vozilima obezbedimo dodatno prianjanje.”
Klimatska realnost ili letnja panika?
Dok su neki sarkastično primetili da „leti obično zna da bude toplo”, Met kancelarija i dalje insistira da trend rasta ekstremnih vrućina više nije prirodan – i da je čovek glavni krivac.
Klimatska panika bez dokaza?
Iz britanske Met kancelarije da je „gotovo sigurno“ da su rekordne temperature posledica čovekovih aktivnosti, dolazi bez sprovedene formalne analize konkretnog toplotnog talasa u junu 2025. godine.
Ovo otvara nekoliko ozbiljnih pitanja:
Gde su dokazi?
Met kancelarija priznaje da nije sprovela zvaničnu studiju o uzrocima dvostrukog talasa vrućina u junu, ali ipak donosi čvrste zaključke o ljudskom uticaju. Oslanjanje na prošla istraživanja bez konkretne analize aktuelnog događaja narušava kredibilitet naučne tvrdnje. Nauka se zasniva na podacima, ne na pretpostavkama.
Klimatska dogma ili naučna rasprava?
Ovakve izjave sve više podsećaju na dogmatske političke poruke, a ne na oprezno naučno razmatranje. Kada institucije unapred znaju zaključak („kriv je čovek“) i pre nego što su analizirale konkretan događaj — postavlja se pitanje da li je reč o nauci ili propagandi?
Letnje temperature nisu novost
Da, 34,7 stepeni je visoko, ali topli letnji dani u Londonu nisu bez presedana. Ekstremne temperature postojale su i pre industrijske revolucije. Sama pomisao da toplota u julu „ne može biti prirodna“ umanjuje ozbiljnost prave klimatske nauke i daje municiju onima koji klimatske promene posmatraju kao sredstvo zastrašivanja i političke kontrole.
Izveštaji o omekšavanju asfalta i angažovanju kamiona za posipanje kamenčića doprinose atmosferi hitnosti. Međutim, ovakve pojave su poznate inženjerske situacije, rešive bez pompe i medijske panike. Ali kada se predstave kao deo „klimatske katastrofe“, gubi se razlika između praktične infrastrukture i političke histerije.
Ako je cilj da se građani ozbiljno pozabave klimatskim izazovima, onda ovakvo naučno površno i medijski senzacionalističko predstavljanje problema ima suprotan efekat. Nauka o klimi zahteva preciznost, dokaze i transparentnost – a ne gotove narative bez konkretne analize.
|
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
 Slike:
Objavljeno  03. Jul, 2025
|
|
|
|
|
|
Mediji
(0%)
