|
| 09. Jun, 2025 |
  |
Ako mislite da je Velika Britanija izgubila kompas – niste jedini. Vlada je odlučila da briga zbog imigracije ili očuvanja britanske kulture možda znači da ste – terorista.
Ovo remek-delo birokratske genijalnosti dolazi iz programa „Prevent“, inicijative koja je nekada imala smisla – zamišljena da zaustavi stvarni terorizam, poput bombaških zavera i ljudi koji vole kalašnjikove. Danas je, izgleda, više zainteresovana za to šta vam tetka lajkuje na Fejsbuku, pogotovo ako su u pitanju britanski buldozi ili „Jorkšir puding“.
Prevent, za one koji su dovoljno srećni da nikad nisu čuli za njega, predstavlja glavni britanski program za borbu protiv ekstremizma. Nastao je u atmosferi panike posle 11. septembra, sa zadatkom da spreči radikalizaciju ranjivih pojedinaca.
Ono što je počelo kao dobronameran pokušaj da se tinejdžeri spasu od džihadističkih kultova, pretvorilo se u nešto mnogo manje plemenito – državnu špijunsku mrežu koja frazu „previše imigracije“ tretira kao tajni pozdrav među neonacistima.
Glavni dokaz? Obuka koju sprovodi sama vlada savetuje zdravstvene radnike, nastavnike, bibliotekare – pa verovatno i onog čoveka što vam iznosi kante – da „kulturni nacionalizam“ treba posmatrati kao mogući pokazatelj ekstremne desnice.
Prema toj novoj definiciji, ako izrazite zabrinutost što se britanska mesta menjaju brže od TikTok trenda – niste samo mrgud, već potencijalni terorista u povoju. Negde tamo, Džordž Orvel je srećan jer je bio u pravu.
Ovaj birokratski slom, nimalo ne iznenađujuće, izaziva uzbunu kod onih koji još gaje staromodnu ideju slobode govora. Prema izveštaju britanskog Telegrafa, lord Jang iz Unije za slobodu govora poslao je pismo ministru unutrašnjih poslova koje bi bez problema moglo biti ispisano velikim crvenim slovima. Upozorio je da je pojam „kulturni nacionalizam“ toliko neodređen da bi mogao da se odnosi na političare celog političkog spektra.
I potpuno je u pravu. Granica između krivične namere i nezgodne večere sa rodbinom sve je tanja.
Danas živimo u realnosti u kojoj neko poput bivšeg ministra vlade, Džejkoba Ris-Moga, može biti označen kao ekstremista zato što je izgovorio nešto što bi 2003. godine bilo na naslovnoj strani svakih novina – uobičajeno.
Ali pravi horor ne leži u apsurdnim definicijama. Već u onome što se dešava kad vas neko prijavi. Prevent ne završi samo sa „pogledali smo, ništa sporno“ – već vaše ime ostaje u njihovoj ogromnoj, distopijskoj bazi podataka – šest godina.
I ko ima pristup tom fajlu srama? Obaveštajne službe, naravno. Policija. I – poreska uprava.
Rezultat je sistem u kojem nije potrebno da počinite bilo kakvo krivično delo. Niti da prekršite zakon. Dovoljno je da budete politički nekorektni. Poput 24-godišnjeg autističnog mladića koji je prijavljen jer je gledao „kontroverzni“ humor i posećivao „pogrešne“ sajtove. Nema ekstremizma. Nema planova. Nema ni prekršaja. Ali – pravo u bazu. Kao osumnjičeni za zločin koji još ne postoji.
I nisu samo kolumnisti i borci za slobodu govora zabrinuti. Čak i oni koji su godinama vodili borbu protiv ekstremizma sada kažu: „Stani malo, ljudi, ovo je previše.“
Profesor Jan Ačeson, jedan od savetnika Ministarstva unutrašnjih poslova za ekstremizam, upozorava da smo počeli da kriminalizujemo uverenja. „Sada počinjemo da vidimo posledice sistema prijavljivanja zasnovanog na ovakvoj obuci“, rekao je, „koji se više ne zasniva na ponašanju, već na pukom posedovanju legitimnih stavova.“
Vilijam Šokros, čovek koji je vodio reviziju rada Preventa, otkrio je da su čak i bivši ministri završavali u mreži ovog sistema – naravno, zbog stavova o imigraciji i nacionalnom identitetu. Ako su čak i ljudi iz konzervativnog establišmenta sada ekstremisti – koga onda nema na toj listi?
Njegov izveštaj bio je brutalan. Prevent je inkonzistentan, rasipa novac i politički je pristrasan. Zahtevao je ideološku neutralnost i jasne standarde – što su, izgleda, retke zverke u vladinom sistemu.
Naravno, Ministarstvo unutrašnjih poslova ne odstupa. Prema njihovim rečima, Prevent „nije namenjen ograničavanju debate ni slobode govora“. Što je otprilike kao da kažu da kamere za brzinu nisu tu da hapse vozače.
One samo – posmatraju.
Ali kako se sve više širi jaz između onoga što Prevent tvrdi da jeste i onoga što zaista radi, sve je teže poverovati da je ovo samo „izmakla misija“. U najboljem slučaju, to je institucionalna nesposobnost maskirana kao zabrinutost. U najgorem – državna ideologija prerušena u nacionalnu bezbednost.
Dakle, ako čitate ovo i mislite da zvuči pomalo ludo – čestitamo. Verovatno ste već na nekoj listi.
Priča o programu Prevent nije samo britanski problem – ona je upozorenje svima nama. Kada država počne da izjednačava zabrinutost za sopstvenu kulturu i nacionalni identitet sa ekstremizmom, to više nije borba protiv terorizma, već protiv slobodnog mišljenja. U društvu u kojem vam birokrate određuju koje je mišljenje „pretnja“, granica između bezbednosti i represije se briše.
Prevent pokazuje kako se i najbolje namere mogu izvitoperiti u alat za političku kontrolu, gde građani postaju sumnjivi ne zbog onoga što rade – već zbog onoga što misle. A kada država odlučuje koje su misli „dozvoljene“, ne živimo više u slobodnom društvu, već u nadgledanoj zoni tišine.
Zato ova tema ne bi trebalo da ostane zatvorena unutar britanskih granica. Jer ako ovo može da se desi tamo – gde se pozivanje na slobodu govora smatra svetinjom – onda može i bilo gde.
|
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
 Slike:
Objavljeno  09. Jun, 2025
|
|
|
|
|
|
(0%)
